Ljudi natprosečne inteligencije: geniji kojima ni nauka ne zna tajnu

Kim Pik je mogao da pročita dve strane knjige istovremeno, levu levim, a desnu desnim okom. Pamtio je najmanje 12.000 knjiga. Rođen je 1951. bez žuljevitog tela, snopa vlakana koji povezuje dve polovine mozga. Po njemu je napravljen lik u filmu Kišni čovek iz 1988. Umro je 2009.

Savanti

Pik je bio savant, osoba sa izuzetnim sposobnostima u jednoj oblasti uz velike teškoće u drugim. Oko polovine savanata ima autizam, a ostali najčešće povredu ili bolest mozga. Muškaraca je oko šest puta više nego žena. Psihijatar Darold Trefert, najveći stručnjak za ovu pojavu, procenjivao je da danas živi manje od sto „čudesnih“ savanata. Opšte prihvaćene teorije o tome kako nastaju nema.

Genijalnost posle udarca u glavu

Džejson Padžet je 2002. napadnut ispred jednog bara i dobio je potres mozga. Posle toga je počeo da vidi matematičke formule kao geometrijske oblike. Snimanje mozga iz 2013. pokazalo je pojačanu aktivnost u levom temenom režnju.

Derek Amato je 2006. skočio u plitak bazen i udario glavom. Ostao je delimično gluv, ali je odjednom počeo da komponuje za klavir, iako ga ranije nije svirao. Zabeleženo je do pedesetak ovakvih slučajeva „stečenog“ savant sindroma.

Dečak sa Harvarda

Vilijam Džejms Sidis upisao je Harvard 1909, sa 11 godina, a diplomirao sa 16. Priča da je imao koeficijent inteligencije između 250 i 300 nije potvrđena. Otac ga je odgajao kao čudo od deteta, a Sidis je kasnije radio slabo plaćene poslove i umro sa 46 godina.

Da li se genijalnost nasleđuje?

Psiholog Luis Terman je 1921. počeo da prati 1.528 dece sa prosečnim koeficijentom 151. Dvojica dečaka koji su testirani, ali nisu ušli u grupu, kasnije su dobili Nobelovu nagradu. Niko iz grupe je nije dobio.

Studije blizanaca pokazuju da nasleđe objašnjava sve veći deo razlika u inteligenciji kako ljudi rastu, do oko 60% kod odraslih. Ipak, geni koje danas poznajemo objašnjavaju tek jedan do dva odsto tih razlika.