Misterija palih anđela: priča starija od Biblije kakvu znamo

U šestom poglavlju Knjige postanja stoji kratka i čudna rečenica: „sinovi Božji“ uzimaju „kćeri čovečje“, a na zemlji se pojavljuju divovi, „ljudi na glasu“. Biblija ne objašnjava ko su ti sinovi Božji. Jedna mnogo starija knjiga to objašnjava detaljno.

Enohova knjiga

Knjiga Stražara, prvi deo Enohove knjige, nastala je verovatno u 4. ili 3. veku pre nove ere. U njoj oko 200 anđela, predvođenih Semjazom, silazi na planinu Hermon „u dane Jareda“. Tamo se zaklinju da će uzeti ljudske žene. Jedan od njih, Azazel, uči ljude da kuju mačeve i štitove, da obrađuju metal i prave nakit. Iz tih brakova rađaju se divovi.

Najstariji poznati prepis je aramejski rukopis 4Q201, nađen u četvrtoj pećini kod Kumrana, među čuvenim svicima sa Mrtvog mora. Datira se otprilike u period od 200. do 150. godine pre nove ere.

Zašto je nema u našoj Bibliji

Rani hrišćanski pisci, poput Justina i Tertulijana, verovali su da su „sinovi Božji“ pali anđeli. Poslanica Judina u Novom zavetu čak navodi Enoha, „sedmog od Adama“. Kasnije su Julije Afrikan i sveti Avgustin tumačili da su to bili ljudi, Sitovi potomci, i Enohova knjiga je potisnuta.

Sačuvala se u Etiopiji. Etiopska i eritrejska pravoslavna crkva je i danas smatraju Svetim pismom, a ceo tekst postoji samo na staroetiopskom jeziku geez. Škotski putnik Džejms Brus doneo je tri prepisa u Evropu 1773.

Kako je nastao Lucifer

Kod proroka Isaije stoji podsmeh vavilonskom caru, koji je pao sa neba kao zvezda danica, sin zore. Jeronim je to u latinskom prevodu napisao kao lucifer, što znači „donosilac svetlosti“, latinsko ime za jutarnju zvezdu. Tek kasnije je reč postala ime đavola. Čak ni Avgustin je nije koristio kao ime, a Luter i Kalvin su odbacivali vezu sa Sotonom.

A savremena viđenja?

Ponekad se pominju i „pali anđeli“ viđeni devedesetih godina. Za takve slučajeve nismo našli pouzdan izvor. Najpoznatiji zabeleženi slučajevi, poput meksičkog policajca iz 2004, oslanjaju se samo na izjave u medijima, bez zvaničnog izveštaja.