Admiral Bird i Antarktik: šta je zaista pronađeno, a šta je dopisano

Krajem avgusta 1946. američka mornarica pokrenula je najveću ekspediciju koju je Antarktik ikad video. Operacija Highjump imala je oko 4.700 ljudi, 13 brodova i 33 aviona. Organizovao ju je kontraadmiral Ričard Bird, najpoznatiji polarni istraživač tog vremena. Cilj je bio da se postavi baza Mala Amerika IV na Rosovom ledenom šelfu, da se snimi što veća površina kontinenta iz vazduha i da se vojska uvežba za rad na ekstremnoj hladnoći.

Kratka ekspedicija

Ekspedicija se vratila krajem februara 1947, a to je kasnije postalo glavni „dokaz“ za priče o tajnom porazu. Zvanično objašnjenje je dolazak zime i pogoršanje vremena. Poginula su četiri čoveka. Hidroavion Mariner srušio se u mećavi 30. decembra 1946. na ostrvu Terston, a tri člana posade su poginula. Šestoricu preživelih spasli su posle 13 dana. Četvrti mornar je poginuo u nesreći pri istovaru broda.

Šta je Bird rekao novinarima

U martu 1947. čileanski list El Mercurio objavio je razgovor sa Birdom. Admiral je upozorio da bi Sjedinjene Države mogle biti napadnute avionima koji lete preko jednog ili oba pola i da se svet „smanjuje“ neverovatnom brzinom. Bio je to početak Hladnog rata, a mislio je na sovjetske avione. Decenijama kasnije, u loše prevedenim verzijama, ta rečenica je postala priča o „letećim objektima koji lete od pola do pola neverovatnom brzinom“.

Odakle priča o letećim tanjirima

Prema analizi sajta Logically Facts, tvrdnju da su Birdove avione oborili nacistički leteći tanjiri 1975. širio je Ernst Cindel, poznati neonacistički izdavač, pod pseudonimom. Za nemačku bazu na Antarktiku tokom rata nema nikakvih dokaza. Nemačka je jeste poslala ekspediciju 1938–1939, ali da bi istražila mesto za kitolovsku bazu. Highjump nije ni leteo blizu oblasti koju su Nemci tada snimali.

„Tajni dnevnik“ i šuplja Zemlja

Na internetu kruži „dnevnik“ u kome Bird navodno leti u unutrašnjost Zemlje i sreće naprednu civilizaciju. Tekst se pojavljuje u nekoliko knjiga, uvek isti, ali bez ikakvog izvora. Istraživački centar koji nosi Birdovo ime i čuva njegov arhiv kaže da nema nikakvih zapisa koji bi to potvrdili. Jedini pravi Birdov dnevnik pronađen je 1996, a tiče se njegovog leta ka Severnom polu iz 1926.

Piramida i otvori u ledu

Sa satelitskih snimaka često se dele „piramida“ i „otvori“ na Antarktiku, za koje se tvrdi da su ulazi za letelice. Najpoznatija „piramida“ je vrh visok oko 1.265 metara u planinama Elsvort. Glaciolog Erik Rinjo iz NASA-e kaže da je to „samo planina koja liči na piramidu“. Takve oštre ivice stvara voda koja se zavlači u pukotine, smrzava i lomi stenu.