Prizivanje nečastivog: od doktora Fausta do Ouija table
Violinista koji je muziku „čuo“ od đavola, bluzer sa raskršća i daska koja se sama pomera. Odakle potiču priče o paktu sa nečastivim?
Priča o čoveku koji svoju dušu prodaje đavolu za znanje, slavu ili talenat stara je bar pet vekova. Neke verzije su vezane za stvarne ljude, pa je teško reći gde prestaje istorija, a gde počinje legenda.
Doktor Faust
Johan Georg Faust bio je stvarna osoba, putujući alhemičar i astrolog koji je živeo u Nemačkoj otprilike od 1480. do 1541. Već za života pričalo se da se bavi crnom magijom. Knjiga o njemu objavljena je 1587. u Frankfurtu, a u njoj Faust sklapa pakt sa đavolom na 24 godine. Po toj priči kasnije su pisali Kristofer Marlo i Johan Volfgang Gete, a „faustovski pakt“ postao je izraz.
Violina iz sna
Italijanski violinista Đuzepe Tartini pričao je da je 1713. sanjao kako je prodao dušu đavolu. Đavo je uzeo violinu i odsvirao melodiju lepšu od svega što je Tartini ikad čuo. Kad se probudio, pokušao je da je zapiše, a tako je nastala sonata „Đavolji triler“. Priču je zabeležio francuski astronom Žerom Lalanda, a sonata je objavljena tek posle Tartinijeve smrti.
Bluzer sa raskršća
Za američkog bluz gitaristu Roberta Džonsona, koji je umro 1938. sa 27 godina, priča se da je na raskršću u Misisipiju prodao dušu za veštinu sviranja. Istoričari muzike primećuju da se ista priča ranije pričala o drugom bluzeru, Tomiju Džonsonu, i to od strane njegovog brata. Raskršće kao mesto susreta sa nečistom silom poznato je i u narodnim verovanjima širom Evrope, pa i kod nas.
Daska koja „govori“
Ouija tablu je 1891. patentirao Elajdža Bond, a prodavala ju je kompanija Čarlsa Kenarda. Bila je to društvena igra. Strelica se zaista pomera, ali naučnici to objašnjavaju ideomotornim efektom, sitnim nesvesnim pokretima mišića, koji je još 1853. opisao Majkl Faradej. Kad učesnici imaju povez preko očiju, tabla „ne zna“ da piše.
Satanistička panika
Osamdesetih godina Ameriku je zahvatio talas strahova od tajnih satanističkih kultova. Agent FBI-ja Kenet Lening je 1992. objavio vodič za istražitelje. Napisao je da ni u jednom slučaju za koji zna nije pronađen dokaz o dobro organizovanom satanističkom kultu. Zlostavljanje dece shvatao je ozbiljno, ali je upozorio da se u takvim slučajevima satanizam ili nije javljao, ili je bio sporedan.
Šta se zna
- Johan Georg Faust je bio stvarna osoba iz 16. veka, a legenda o njegovom paktu objavljena je 1587.
- Tartinijev san o đavolu zabeležio je francuski astronom Lalanda.
- Pomeranje Ouija table nauka objašnjava ideomotornim efektom.
- Izveštaj FBI-ja iz 1992. nije našao dokaze o organizovanim satanističkim kultovima.
Šta se ne zna
- Šta je Tartini zaista sanjao. Znamo samo za njegovu priču.
- Kako je priča o raskršću prešla sa Tomija na Roberta Džonsona.
- Zašto su priče o paktu sa đavolom toliko slične u različitim kulturama.