Vlaška magija: rusalje, pomane i svet mrtvih koji liči na naš

„Vlaška magija“ je izraz koji svako u Srbiji zna, a malo ko zna šta se iza njega krije. Vlasi žive u istočnoj Srbiji, u Homolju, Negotinskoj krajini i okolini Zaječara i Bora, i danas uglavnom žive kao i svi ostali. Ali njihovi stari običaji vezani za mrtve spadaju među najneobičnije na Balkanu, i zato privlače i etnologe i radoznale.

Svet mrtvih

Kako je zabeležio nedeljnik Vreme, smrt se u vlaškoj tradiciji vidi kao prelazak u drugi svet koji je ogledalo ovog, „tamni vilajet“ u kome je hladno, mračno i gladno. Zato se preminulima šalje sve što im treba. Pomane se drže i do sedam godina, a u prvoj godini ima ih čak 365 malih. Na trpezu se iznosi hrana koju je pokojnik voleo, poklanja se odeća, pa i cela kuća, a starije žene pevaju tužbalice koje mrtvima „objašnjavaju“ put.

Za mladića koji je umro neoženjen nekada se držala „crna svadba“, da ne bi bio sam na drugom svetu. Devojka iz sela je igrala nevestu. Prema istom tekstu, poslednja zabeležena crna svadba bila je 2004.

Rusalje

Najpoznatiji obred su rusalje, koje se drže pred Duhove ili Trojice. Po verovanju, vile obuzmu neke žene i odvedu ih u svet mrtvih, odakle govore u ime preminulih i predviđaju budućnost. Žena pada bez svesti i ne reaguje na bol, a ostali je drže da se ne povredi. Gajdaš svira jednu staru, tužnu melodiju, a tri „kralja“ i tri „kraljice“ igraju oko nje. Obred traje oko sat vremena. Kad se probudi, žena plače i ničega se ne seća.

Prema Kuriru, rusalje se pominju u pisanim izvorima još od 13. veka, a od osamdesetih godina su sve ređe.

Šta kažu naučnici

Etnolog Danijel Sinani je u časopisu Antropologija 2008. opisao rusalje kao pojavu opsednutosti duhom. Po njegovom tumačenju, obred je siromašnim i potčinjenim ljudima, najčešće ženama, davao glas u zajednici, način da izvrše pritisak na moćnije i retku priliku da steknu ugled.

Drugim rečima, etnolozi ne pitaju da li magija „radi“, nego šta znači ljudima koji je praktikuju. Dokaza da proricanja iz transa imaju stvarnu moć nema. Ali to ne umanjuje vrednost ovih običaja kao dela kulturnog nasleđa istočne Srbije.