„Blup“ i drugi zvuci iz dubina: šta to čuju mikrofoni u okeanima?
Zvuk koji se čuo na 5.000 kilometara, „voz“ ispod mora i kit koji peva na pogrešnoj frekvenciji. Neke tajne su rešene, neke nisu.
Okeani nisu tihi. Američka mornarica je tokom Hladnog rata postavila mrežu podvodnih mikrofona, hidrofona, da bi slušala sovjetske podmornice. Kad su ti podaci kasnije otvoreni za naučnike, iz dubina su počeli da stižu zvuci koje niko nije umeo da objasni. Neki su dobili imena kao iz stripa, pa su kružili internetom kao „glasovi čudovišta“.
„Blup“
Godine 1997. agencija NOAA snimila je kratak, snažan zvuk niske frekvencije u južnom Pacifiku, zapadno od južnog vrha Južne Amerike. Čuo se na mikrofonima udaljenim više od 5.000 kilometara. Zvučao je kao nešto živo, ali preglasno za bilo koju poznatu životinju. Zbog toga se brzo pročulo da je reč o džinovskom nepoznatom stvorenju.
Odgovor je stigao godinama kasnije. Naučnici NOAA pratili su 2008. ogroman ledeni breg i snimali zvuke dok se lomio. Zapisi su bili gotovo isti kao „Blup“. Do 2012. NOAA je zaključila da je zvuk najverovatnije nastao pucanjem i lomljenjem leda na Antarktiku, takozvanim ledotresom.
Voz, Usporavanje, Džulija
Isti mikrofoni snimili su i druge čudne zvuke. „Voz“ iz marta 1997. podsećao je na kompoziciju koja prolazi. „Usporavanje“ iz maja iste godine postepeno je spuštalo ton. „Džulija“ je snimljena 1. marta 1999. Za sva tri NOAA smatra da ih je proizveo led, najverovatnije ogromni ledeni bregovi koji se nasuču na dno.
Još nerešeno
Zvuk nazvan „Apsvip“ snima se od 1991. Vremenom je oslabio, ali se i dalje čuje. NOAA pretpostavlja da je izvor podvodni vulkan, ali to nije potvrđeno. Za „Zvižduk“ iz jula 1997. nema objašnjenja, jer ga je zabeležio samo jedan mikrofon, pa se ne zna ni odakle dolazi.
Najusamljeniji kit
Od 1989. mornarički mikrofoni beleže pesmu kita na oko 52 herca. Plavi kitovi obično pevaju na 15 do 20 herca. Istraživač Bil Votkins iz instituta Vuds Houl pratio je snimke 12 godina i zaključio da je reč o jednoj jedinki. Novinari su ga prozvali „najusamljenijim kitom na svetu“, jer ga drugi kitovi možda ne razumeju. Niko ga nikada nije video. Moguće je da je mešanac dve vrste, a 2010. slični zvuci snimljeni su na udaljenim mestima, pa takvih kitova možda ima više.
Šta se zna
- „Blup“ je 1997. snimila američka agencija NOAA, a čuo se na više od 5.000 kilometara.
- NOAA je do 2012. zaključila da zvuk najverovatnije potiče od pucanja i lomljenja leda na Antarktiku.
- Kit koji peva na 52 herca prvi put je snimljen 1989, a nikada nije viđen.
Šta se ne zna
- Šta proizvodi zvuk „Apsvip“, koji se čuje od 1991. NOAA pretpostavlja vulkansku aktivnost.
- Odakle potiče zvuk „Zvižduk“ iz 1997, snimljen samo na jednom mikrofonu.
- Koje je vrste „najusamljeniji kit“ i da li ih ima više.