Šta je otkrio Džejms Veb: najdalje galaksije, „znaci života“ i rub Mlečnog puta
Najveći svemirski teleskop vidi galaksije stare skoro koliko i svemir. Na jednoj dalekoj planeti tražio je tragove života, a zavirio je i u najudaljeniji kraj naše galaksije.
Svemirski teleskop Džejms Veb lansiran je na Božić 2021. i od leta 2022. šalje snimke. Ogledalo prečnika 6,5 metara, sastavljeno od 18 pozlaćenih šestougaonika, hvata infracrvenu svetlost. Zato može da vidi kroz oblake prašine i da uhvati svetlost najudaljenijih galaksija, koja je putujući kroz svemir koji se širi „pocrvenela“.
Najdalje galaksije
Gledati daleko u svemir znači gledati u prošlost. U januaru 2026. NASA je objavila da je najdalja galaksija koju je Veb potvrdio MoM-z14, a njena svetlost krenula je samo 280 miliona godina posle Velikog praska. Prethodni rekord, takođe Vebov, bila je galaksija JADES-GS-z14-0, oko 300 miliona godina posle Praska.
Iznenađenje nije samo udaljenost. Ove rane galaksije su sjajnije, zbijenije i sadrže više ugljenika i azota nego što su modeli predviđali. Astronomi zato moraju da preispitaju kako su nastale prve zvezde.
Znaci života na K2-18b?
Planeta K2-18b udaljena je oko 124 svetlosne godine i verovatno ima mnogo vode. U aprilu 2025. tim koji predvodi Niku Madhusudan sa Kembridža objavio je da je u njenoj atmosferi našao trag dimetil-sulfida. Na Zemlji taj gas proizvode uglavnom morski organizmi. Mnogi astronomi bili su oprezni. Ponovna analiza, uz četiri nova posmatranja, dala je u julu 2025. slabiji signal, ispod praga koji nauka traži za otkriće. Modeli su pokazali i da taj gas može nastati bez života. Pitanje je za sada otvoreno.
Na rubu Mlečnog puta
Sunce je oko 26.000 svetlosnih godina udaljeno od centra galaksije. U septembru 2024. Veb je snimio dva oblaka gasa, Digelove oblake, na više od 58.000 svetlosnih godina od centra, u takozvanom krajnjem spoljnom delu galaksije. U njima je našao jata mladih zvezda koje se tek rađaju, sa mlazevima gasa. Ti oblaci imaju vrlo malo težih elemenata, pa liče na rani Mlečni put. Naučnici tu, praktično u našem dvorištu, mogu da posmatraju kako su se zvezde rađale u mladom svemiru.
Koliko je velika naša galaksija
Mlečni put je sa vidljivim zvezdama širok oko sto hiljada svetlosnih godina, ali je obavijen nevidljivim omotačem tamne materije. Tim astrofizičarke Alis Dison sa Univerziteta u Daramu objavio je 2020. procenu da je prečnik tog omotača oko 1,9 miliona svetlosnih godina, uz moguću grešku od 400.000. Do tog zaključka su došli prateći kako se kreću male susedne galaksije.
Šta se zna
- Galaksija MoM-z14 postojala je samo 280 miliona godina posle Velikog praska, prema NASA-i.
- Ponovna analiza signala sa planete K2-18b iz 2025. dala je slabiji rezultat, ispod naučnog praga za otkriće.
- Veb je 2024. snimio zvezdana jata u Digelovim oblacima, više od 58.000 svetlosnih godina od centra Mlečnog puta.
- Prema studiji iz 2020, prečnik Mlečnog puta sa njegovim nevidljivim omotačem je oko 1,9 miliona svetlosnih godina.
Šta se ne zna
- Kako su prve galaksije tako brzo postale tako sjajne i bogate elementima.
- Da li na planeti K2-18b ima života. Za to su potrebna nova posmatranja.
- Gde se tačno završava naša galaksija. Procena ima veliku grešku.