Supernove i crne rupe: kako zvezde umiru i šta se dešava iza tačke bez povratka

Leta 1054. kineski dvorski astronomi zabeležili su „zvezdu gosta“ u sazvežđu Bika. Bila je toliko sjajna da se 23 dana videla i usred dana, a noću se mogla videti skoro dve godine. Danas znamo da su gledali smrt jedne zvezde, supernovu. Na tom mestu je i danas oblak gasa koji se širi, Rakova maglina.

Šta je supernova

Supernova je eksplozija zvezde, kratko sjajnija od cele galaksije. Postoje dve glavne vrste. Kod prve, zvezda mnogo veća od Sunca potroši gorivo, njeno jezgro se za delić sekunde uruši pod sopstvenom težinom, a spoljni slojevi se razlete u svemir. Kod druge, ostatak zvezde koji se zove beli patuljak navuče materiju sa susedne zvezde dok ne pređe granicu i ne eksplodira.

U tim eksplozijama nastaju i razlete se teški elementi. Gvožđe u našoj krvi i kalcijum u kostima nastali su u zvezdama koje su umrle pre nego što je nastalo Sunce. Zato astronomi kažu da smo napravljeni od zvezdane prašine.

Naše Sunce nije dovoljno veliko da bi postalo supernova. Za nekoliko milijardi godina naduvaće se, a zatim ugasiti kao beli patuljak.

Šta ostaje posle eksplozije

Posle supernove ostaje ili neutronska zvezda ili crna rupa. U centru Rakove magline okreće se neutronska zvezda, oko 30 puta u sekundi. Kašičica njene materije bila bi teška milijardama tona. Ako je jezgro još teže, ništa ne može da zaustavi urušavanje i nastaje crna rupa.

Šta su crne rupe

Crna rupa je mesto gde je masa toliko zbijena da ni svetlost ne može da pobegne. Granica oko nje zove se horizont događaja. Šta god pređe tu granicu, više se ne vraća. Same crne rupe se ne vide, ali se vidi užareni gas koji kruži oko njih pre nego što upadne.

Mreža radio-teleskopa širom sveta, Event Horizon Telescope, radi kao jedan teleskop veličine Zemlje. Ova mreža je 10. aprila 2019. objavila prvi snimak crne rupe, u centru galaksije M87, teške oko 6,5 milijardi Sunaca. U maju 2022. objavljen je i snimak crne rupe u centru našeg Mlečnog puta, Strelca A*, udaljene oko 27.000 svetlosnih godina.

Šta se dešava unutra

Ovde nauka staje. Po Ajnštajnovoj teoriji, sve što upadne završava u tački beskonačne gustine, singularnosti. Fizičari misle da to samo pokazuje da teoriju ne znamo do kraja. Na putu ka centru, gravitacija bi telo razvukla kao špagetu, pa se to tako i zove: špagetifikacija. Stiven Hoking je pokazao da crne rupe vrlo sporo „isparavaju“. To otvara pitanje koje do danas nije rešeno: šta se dešava sa informacijom o svemu što je upalo unutra.