Koliko brzo jurimo kroz svemir, a da to ne osećamo?

Sedite mirno, a zapravo jurite brže od bilo kog metka. Ne osećamo to zato što se krećemo ravnomerno, zajedno sa vazduhom, kućom i svim oko nas. Isto je kao u avionu: dok leti mirno, možete da sipate čaj, iako idete 900 kilometara na sat. Osećamo samo promene brzine, a Zemlja ih gotovo nema.

Okretanje oko sebe

Zemlja se za jedan dan okrene oko svoje ose. Na ekvatoru to znači brzinu od oko 1.670 kilometara na sat. Što je mesto bliže polu, brzina je manja. U Srbiji, na oko 44 stepena severne širine, krećemo se otprilike 1.200 kilometara na sat. Na samom polu čovek bi se samo polako okretao u mestu.

Put oko Sunca

Zemlja obilazi Sunce brzinom od oko 30 kilometara u sekundi, odnosno oko 107.000 kilometara na sat. Za jednu godinu pređe putanju dugačku skoro milijardu kilometara. Dok pročitate ovu rečenicu, preletite nekoliko stotina kilometara.

Sunce kruži oko centra galaksije

Ni Sunce ne stoji. Udaljeno je oko 26.000 svetlosnih godina od centra Mlečnog puta i zajedno sa svim planetama kruži oko njega brzinom od oko 720.000 kilometara na sat, odnosno oko 200 kilometara u sekundi. Ipak, galaksija je toliko velika da jedan krug traje oko 230 miliona godina. To se zove galaktička godina. Kad je Sunce poslednji put bilo na ovom mestu, Zemljom su tek počinjali da hodaju prvi dinosaurusi.

Prema Live Science-u, da je putanja uvek bila ista, Sunce bi za 4,6 milijardi godina napravilo oko 20 krugova. Astronomi misle da je rođeno bliže centru, na oko 16.000 svetlosnih godina, pa je pravi broj verovatno drugačiji.

I galaksija se kreće

Mlečni put se kreće i u odnosu na susedne galaksije. Najveća susetka, Andromeda, približava nam se. Astronomi očekuju da će se dve galaksije za nekoliko milijardi godina približiti ili čak spojiti. Zvezde su međusobno toliko udaljene da bi se sudari zvezda gotovo sigurno izbegli.