Hobotnica: tri srca, plava krv i pamet u krakovima

Malo koja životinja na Zemlji je toliko drugačija od nas kao hobotnica. Nema kosti, ima osam krakova, menja boju kao kameleon i rešava zadatke koji bi zbunili mnoge sisare. Pritom to nisu priče iz mornarskih kafana, nego stvari koje su naučnici i čuvari akvarijuma više puta zabeležili.

Tri srca i plava krv

Hobotnica ima tri srca. Dva manja pumpaju krv kroz škrge, gde krv uzima kiseonik. Treće, glavno srce, šalje tu krv dalje do organa i mišića. Zanimljivo je da glavno srce prestaje da kuca dok hobotnica pliva. To je, prema Smithsonian-u, razlog što hobotnice radije puze po dnu nego što plivaju.

Krv hobotnice je plavkasta. Kod ljudi kiseonik nosi hemoglobin, koji sadrži gvožđe i boji krv u crveno. Kod hobotnice taj posao obavlja hemocijanin, koji sadrži bakar. Prema Smithsonian-u, kiselija morska voda može da oteža hemocijaninu da prenosi kiseonik.

Pamet raspoređena po telu

Oko dve trećine nervnih ćelija hobotnice nalazi se u krakovima, a ne u glavi. Zato krakovi mogu da rade donekle sami za sebe. Istraživači su primetili da se i odsečen krak i dalje grči i savija kad ga uštinu.

U laboratorijama hobotnice otvaraju školjke koje su vezane žicom, snalaze se u lavirintima, pamte rešenja zadataka, a primećeno je i da se igraju. Kad su u opasnosti, ispuštaju mastilo koje nadražuje oči napadača i ometa mu čulo mirisa i ukusa.

Majstori prerušavanja

Hobotnica nema oklop ni ljušturu, pa joj je kamuflaža glavna odbrana. U koži ima tri vrste sićušnih organa:

• hromatofore, kesice sa žutim, crvenim i smeđim pigmentom, koje mišići rastežu ili skupljaju;
• iridofore, koje odbijaju svetlost i daju metalne plave i ljubičaste prelive;
• leukofore, koje rasipaju belu svetlost i menjaju svetlinu i kontrast.

Mozak ih direktno kontroliše, pa promena boje može da traje manje od 100 milisekundi. Najveća zagonetka je to što većina hobotnica ima samo jednu vrstu ćelija za vid u oku i verovatno ne razlikuje boje. Kako onda tako dobro podražavaju okolinu, naučnici još ne znaju. Jedna od pretpostavki je da koža sama na neki način oseća svetlost, ali za to još nema dokaza.

Inki, bekstvo kroz odvod

Najpoznatiji primer hobotničine snalažljivosti dolazi iz Nacionalnog akvarijuma Novog Zelanda u gradu Nejpiru. Hobotnicu Inki su ribari uhvatili na grebenu Panija i 2014. poklonili akvarijumu. Početkom 2016, tokom radova na održavanju, poklopac njegovog akvarijuma ostao je malo odškrinut. Inki se kroz taj otvor izvukao, noću prešao preko poda do odvoda prečnika 150 milimetara i kroz cev otišao u more. Čuvari su put pratili po mokrom tragu koji je ostavio. Upravnik akvarijuma je za radio RNZ rekao da Inki „nije ostavio ni poruku“.

Morski biolog Džejms Vud izjavio je za National Geographic da je sam viđao hobotnice kako beže iz zatvorenih posuda i akvarijuma. Jedna hobotnica na Bermudima je, prema njegovim rečima, više puta izlazila iz svog akvarijuma da bi pojela životinje iz susednih.

Hobotnica nije čudovište iz legendi, ali jeste dokaz da priroda ume da napravi pametnu životinju na sasvim drugačiji način od našeg. Dobar deo onoga što zna i radi i dalje čeka da ga nauka objasni.