Zašto mačke predu i kako to uopšte rade

Ko ima mačku, zna taj tihi, duboki zvuk koji se čuje kad je mazite. Većina ljudi misli da predenje znači samo jedno: mačka je srećna. Nauka kaže da je priča složenija, i o tome zašto mačke predu, i o tome kako to rade.

Kako nastaje predenje

Domaća mačka prede osnovnim ritmom od oko 20 do 30 vibracija u sekundi, odnosno oko 25 herca. To je dublje od najdubljeg ljudskog basa, iako je mačka mala životinja. Prema Scientific American-u, zvuk predenja obuhvata frekvencije od 25 do 150 herca. Za razliku od mjaukanja, koje nastaje samo dok mačka izdiše, predenje se čuje i dok udiše i dok izdiše.

Dugo se smatralo da je mehanizam poznat. Prema tom objašnjenju, mišići grkljana brzo i ritmično otvaraju i zatvaraju prolaz između glasnica, a taj ritam diktira poseban „generator“ u mozgu. U prilog tome govori to što mačke sa paralizom grkljana ne predu. Starija ideja da predenje nastaje od protoka krvi kroz veliku venu danas se ne smatra verovatnom.

Iznenađenje iz Beča

Godine 2023. tim koji je predvodio Kristijan Herbst sa Univerziteta u Beču objavio je u časopisu Current Biology neočekivan rezultat. Istraživači su ispitali grkljane osam domaćih mačaka, odvojene od tela. Takav grkljan nema nikakvu vezu sa mozgom, pa mišići ne mogu da dobijaju ritmične signale. Ipak, u kontrolisanom laboratorijskom eksperimentu takav grkljan je proizveo stabilne vibracije u ritmu predenja, na oko 25 do 30 herca.

Pregledom tkiva otkrili su u glasnicama neobične „jastučiće“ od vezivnog tkiva, prečnika do četiri milimetra. Autori smatraju da bi upravo oni mogli da objasne kako tako mala životinja proizvodi tako dubok zvuk. Autori kažu da je način nastanka zvuka sličan takozvanom „škripavom glasu“ kod ljudi, dubokom i krckavom tonu koji neki ljudi proizvode kad govore veoma nisko.

Važno je šta studija ne tvrdi. Ona ne dokazuje da mišići i mozak nemaju ulogu u predenju živih mačaka. Pokazuje samo da grkljan to može i bez njih, i da je dosadašnje objašnjenje, prema rečima autora, nepotpuno.

Ne prede samo srećna mačka

Mačke najčešće predu dok ih mazimo, dok jedu ili dok mačka majka doji mačiće. Mačići počinju da predu već posle nekoliko dana života, a veterinari pretpostavljaju da tako majci javljaju da su tu i da su dobro.

Ali mačke predu i u sasvim drugim situacijama:

• pod stresom, na primer kod veterinara;
• kad su povređene ili ih nešto boli;
• tokom prve faze porođaja;
• kad žele hranu od vlasnika.

Zato neki stručnjaci predenje vide pre svega kao način komunikacije i smirivanja, a ne samo kao znak zadovoljstva.

Da li predenje leči?

Na internetu se često čita da predenje „leči kosti“. Ta ideja ima osnovu u jednoj pretpostavci. Istraživačica Elizabet fon Mugentaler predložila je da je predenje prirodni mehanizam isceljenja, jer se zvuk u tom opsegu frekvencija povezuje sa jačanjem kostiju i zarastanjem rana. I Lesli Lajons sa Univerziteta Kalifornija u Dejvisu napisala je za Scientific American da predenje verovatno služi za komunikaciju, a „možda“ i za samoisceljenje.

Za sada je to samo pretpostavka. Nema dokaza da predenje leči mačku, a još manje ljude. Ako je mačka povređena ili bolesna, predenje nije razlog da se odloži odlazak kod veterinara.

Predenje je, dakle, mnogo više od zvuka zadovoljstva. Znamo gde nastaje i kakav je, ali tačan mehanizam i sve njegove svrhe i dalje su otvoreno pitanje.