Kenet Arnold, 1947: devet svetlih objekata i rođenje „letećeg tanjira“

U utorak, 24. juna 1947, poslovni čovek i iskusni pilot amater Kenet Arnold leteo je svojim malim avionom od Čehejlisa do Jakime, u američkoj državi Vašington. Usput je skrenuo da pomogne u potrazi za nestalim vojnim avionom. Iznad planine Rejnir ugledao je nešto što će promeniti 20. vek: devet svetlih objekata koji su leteli u nizu.

Šta je video

Arnold je objekte opisao kao tanke, ravne i ispupčene, a primetio je da se ljuljaju i prevrću u letu. Merio je vreme koje im je trebalo da pređu razdaljinu između dva vrha. Procenio je da lete najmanje 1.900 kilometara na sat, a kasniji proračuni dali su i veće brojke. Nijedan avion tog vremena nije bio ni približno toliko brz.

Kako je nastao „leteći tanjir“

Arnold je pričao da su se objekti kretali kao tanjir kad ga bacite da odskače po vodi. Godinama kasnije je objašnjavao da je tako opisao njihovo kretanje, a ne oblik, i da su ga pogrešno citirali. Novinar Bil Bekvet je u prvom tekstu napisao da su objekti „nalik tanjiru“. Istraživanje iz 1970. zaključilo je da je izraz „leteći tanjir“ verovatno smislio neki urednik ili autor naslova. Izraz se proširio svetom za nekoliko dana.

Talas viđenja

U nedeljama koje su usledile prijavljeno je više stotina sličnih viđenja širom Amerike. Posada jednog putničkog aviona prijavila je 4. jula nešto slično. Američko vazduhoplovstvo je krajem 1947. pokrenulo prvi zvanični projekat za istraživanje ovakvih prijava. Samo nekoliko dana posle Arnolda pojavila se i priča iz Rozvela.

Objašnjenja

Vojska je tada zaključila da je Arnold video fatamorganu. Predlagani su i mlazni avioni, odsjaj snežnih vrhova, meteori, talasasti oblaci i kapljice vode na prozoru aviona. Jedan istraživač je čak pretpostavio jato belih pelikana. Nijedno objašnjenje nije prihvaćeno kao konačno. Arnold je do kraja života tvrdio da je video nešto stvarno.