Leto 1952: NLO na radarima iznad Bele kuće i Kapitola

Kasno uveče 19. jula 1952. kontrolori leta na aerodromu u Vašingtonu primetili su na radaru grupu objekata koji nisu bili avioni. Kretali su se iznad zabranjene zone, blizu Bele kuće i Kapitola. Radar obližnje vojne baze Endruz pokazivao je isto. Bilo je to početak događaja koji su novine nazvale „noć letećih tanjira“.

Lovci u vazduhu

Vazduhoplovstvo je podiglo dva mlazna lovca F-94. Kad su stigli, odrazi na radaru su nestali, a kad su se vratili u bazu, ponovo su se pojavili. Tačno nedelju dana kasnije, 26. jula, sve se ponovilo. Jedan od pilota je rekao da je video svetla, ali nije mogao da im priđe, ma koliko ubrzavao. Vest je bila na naslovnim stranama širom Amerike.

Truman traži odgovore

Predsednik Hari Truman je od svojih saradnika tražio objašnjenje. Kapetan Edvard Rapelt, koji je vodio projekat Plava knjiga za istraživanje NLO-a, o svemu je saznao iz novina. Prema njegovim kasnijim zapisima, nije dobio ni službeni automobil da ode i razgovara sa kontrolorima. Rapelt je smatrao da je inverzija moguća, ali da treba još istražiti.

Objašnjenje: inverzija

Vazduhoplovstvo je sazvalo veliku konferenciju za novinare, bez Rapelta. General Džon Samford je ponavljao isto objašnjenje: temperaturna inverzija. Kad je sloj toplog vazduha iznad hladnog, radarski talasi se savijaju i pokazuju „objekte“ kojih nema, ponekad svetla sa zemlje. Te noći su u Vašingtonu bile tople, vlažne letnje noći, kakve pogoduju inverziji.

Prema Rapeltu, posle konferencije broj prijava NLO-a pao je sa 50 na 10 dnevno. Neki stručnjaci su ipak smatrali da su odrazi bili previše čvrsti za inverziju. Kad su dokumenti Plave knjige postali javni 1985, pokazali su pre zbrku i neznanje unutar vojske nego dobro organizovano zataškavanje.