NLO nad Jugoslavijom: zelene kugle iz 1954. i „svemirski brodovi“ na dečanskoj freski

U jesen 1954. Evropu je zahvatio talas prijava letećih tanjira. Najviše se pisalo o Francuskoj, ali talas nije zaobišao ni Jugoslaviju. Iz tog vremena potiču prvi zapisi o NLO-ima na našim prostorima.

Zelene kugle iznad Beograda

Večernje novosti su 25. oktobra 1954. objavile da su u ranim jutarnjim satima iznad Zagreba, Beograda i drugih mesta viđene velike svetleće kugle koje za sobom ostavljaju fluorescentni zeleni trag. Oko šest ujutru Beograđani su navodno videli i „čudne objekte“ na velikoj visini. Vest je odmah prenela francuska štampa.

Prema feljtonu koji su Novosti objavile decenijama kasnije, prijave su stizale iz Ljubljane, Celja, Zagreba, Sarajeva, Šapca, Osijeka, Beograda i drugih mesta. Svedoci su brojali po nekoliko objekata. Novine su navodile da su leteli oko 5.000 kilometara na sat, na visini od oko tri kilometra. Odakle su te brojke, nije poznato.

Šta su zabeležili Amerikanci

Američko vazduhoplovstvo je pratilo ovakve prijave i u stranim zemljama. U njegovoj arhivi sačuvan je izveštaj iz oktobra 1954. o „letećim tanjirima“ iznad Beograda. Ocena je kratka: nedovoljno podataka za procenu. U izveštaju se navodi da je broj prijava porastao posle velikog publiciteta koji su leteći tanjiri dobili u francuskoj štampi.

Zelene kugle sa svetlim tragom podsećaju na opise sjajnih meteora, koji mogu da gore zelenom bojom. Da li je to bio uzrok, ne može se sa sigurnošću reći.

Dečanska freska

Dvadeset godina kasnije, 13. marta 1974, naučni urednik Večernjih novosti Sreten Petrović objavio je tekst o fresci Raspeća u manastiru Visoki Dečani. Na njoj se, iznad scene, vide dve figure u nečemu što liči na letelice. Sovjetski naučnik Vladimir Avinski izjavio je da su oblici aerodinamički idealni. Od tada se dečanska freska pojavljuje u knjigama i emisijama o „drevnim vanzemaljcima“ širom sveta.

Freska je nastala oko 1350. Istraživači srednjovekovne umetnosti uporedili su je sa freskama u drugim srpskim crkvama i zaključili da su to personifikacije Sunca i Meseca. U Jevanđelju po Luki piše da je u času Raspeća pala tama na zemlju, pa se Sunce i Mesec često prikazuju uz tu scenu. Neobično je samo to što su u Dečanima prikazani kao ljudske figure unutar nebeskih tela.